Monografija Bo­ži­da­ra V. Ra­du­no­vi­ća „Brat­stvo La­ba­ni” iza­šla je iz štam­pe u iz­da­nju Iz­da­vač­ke ku­će „Ko­mo­vi”. To dje­lo, uz osvrt o pr­vim do­se­lja­va­nji­ma slo­ven­skih na­ro­da na Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo i po­ri­je­klu Va­so­je­vi­ća, pred­sta­vlja vje­ro­do­stoj­nu sli­ku brat­stva La­ban, koje je po pre­da­nju pri­je tri vi­je­ka iz svo­je ma­ti­ce Li­je­ve Ri­je­ke na­se­li­lo pro­sto­re se­la Gra­ča­ni­ca kod An­dri­je­vi­ce. U knji­zi je na­gla­še­no da La­ba­ni, od ko­jih da­nas eg­zi­sti­ra vi­še ogra­na­ka, pri­pa­da­ju brat­stve­nič­koj gru­pi Ra­je­vi­ća, ko­joj pri­pa­da­ju još pod­gru­pe: Lo­pa­ća­ni, Da­be­ti­ći i Ko­va­če­vi­ći. Knji­gu je za štam­pu pri­re­dio Di­mi­tri­je Iva­no­vić, is­ti­ču­ći da je ovo dje­lo Bo­ži­dar B. Ra­du­no­vić pi­sao na osno­vu isto­rij­skih či­nje­ni­ca, sje­ća­nja, le­gen­di, pre­da­nja i ep­ske po­e­zi­je.
– Ova­kvo dje­lo mo­glo se za­če­ti u du­ši čo­vje­ka ko­ji je či­ta­vim svo­jim bi­ćem iz­ni­kao iz je­zgra la­ban­skog. Za­to je pre­da­no go­di­na­ma ra­dio na nje­mu, pre­tu­ra­ju­ći ar­hiv­sku gra­đu, ko­ja je na­ža­lost oskud­na i uni­šte­na, po­seb­no u kra­ju gdje ovo brat­stvo ži­vi. Svi ustan­ci ko­ji su se de­si­li u Va­so­je­vi­ći­ma ni­je­su ob­i­šli Po­li­mlje, pa ti­me ni brat­stvo La­ba­na. Kroz ovaj te­ški pe­ri­od uga­še­ni su mno­gi tra­go­vi isti­ne, ali su osta­la po­me­ni lič­no­sti ko­je su obi­lje­ži­le te­ška vre­me­na – na­vo­di Iva­no­vić u pred­go­vo­ru knji­ge.
On je us­tvr­dio da je, zbog ni­za isto­rij­skih i dru­gih okol­no­sti, sud­bi­na svih va­so­je­vić­kih brat­sta­va, pa i brat­stva La­ba­ni, taj­no­vi­ta. Uka­zu­je da je se­lo Gra­ča­ni­ca brat­stve­nič­ko og­nji­šte La­ba­na, ko­ji su se vre­me­nom ra­se­lja­va­li na raz­li­či­te stra­ne svi­je­ta.
– La­ba­no­vo og­nji­šte, po­red ko­ga je utvr­dio svoj ko­ri­jen, iz ko­ga su se raz­vi­li la­ste­ri pro­šlih i bu­du­ćih di­vot­ni­ka je Gra­ča­ni­ca – te­melj i og­nji­šte brat­stva La­ba­na. Gra­ča­ni­ca je sve­ti­li­šte, ol­tar La­ba­nov sa ko­ga su nje­go­vi po­tom­ci bra­ni­li i od­bra­ni­li zo­ru i slo­bo­du. Ov­dje su se ra­đa­li sa sun­cem, tra­ja­li is­pod Sje­ki­rič­nog kr­ša, pra­ti­li svo­ju „zor­nja­ču zvi­je­zdu” i utka­li svo­je vje­ko­ve na stra­ni­ca­ma „bi­blij­skog” tra­ja­nja. Ov­dje je da­le­ka pro­šlost sva­kog La­ba­no­vog po­tom­ka – na­gla­sio je Iva­no­vić, pod­sje­ća­ju­ći da je ro­do­na­čel­nik po­me­nu­tog brat­stva imao pet si­no­va: Ra­di­vo­ja, Ra­du­na, Vu­ka–De­li­ju, Ra­di­sa­va i Alek­su.
On je ka­zao da će či­ta­o­ci u da­toj mo­no­gra­fi­ji mo­ći da se su­o­če sa ri­zni­com brat­stve­nič­ke du­hov­no­sti. Ka­zao je da na to upu­ću­ju dje­la pre­da­ka i isto­rij­ska isti­na o va­so­je­vić­kom se­lu Gra­ča­ni­ca.
– Ula­ze­ći u pro­šlost, autor knji­ge Bo­žo V. Ra­du­no­vić ot­kri­va ri­zni­cu na­še du­hov­no­sti. O to­me go­vo­re dje­la na­ših pre­da­ka. Ovaj dlan ze­mlje, od dav­ni­na kr­šten Gra­ča­ni­ca, okru­žen pla­ni­na­ma, ri­je­ka­ma, šu­ma­ma – na­ša je le­gen­da i na­ša stvar­nost. Gra­ča­ni­ca je na­še sve­ti­li­šte – naš hram na či­jem smo ol­ta­ru pri­mi­li taj­nu kr­šte­nja, da bi­smo vjer­no ho­di­li Hri­sto­vim pu­tem. Ono par­če ne­ba iz­nad Gra­ča­ni­ce – otvo­re­ni pro­zor do gra­ni­ce ot­kro­ve­nja pod ko­jim tra­je na­ša du­hov­nost – ka­zao je Iva­no­vić.
On je upu­tio za­hval­nost auto­ru knji­ge, ko­ji na­ža­lost ni­je vi­še me­đu ži­vi­ma, is­ti­ču­ći da je go­di­na­ma ula­gao ve­li­ki trud i is­tra­ži­vač­ki rad pri­pre­ma­ju­ći na­zna­če­ni ru­ko­pis za štam­pu.
– Bo­ži­dar V. Ra­du­no­vić bra­ne­ći se­be i vje­ru svo­ju, da­ru­ju­ći dje­lo svo­je, odu­žio se pre­ci­ma i za­du­žio po­tom­ke – za­klju­čio je Iva­no­vić.D.J.